Golden — Heaven’s Doors in Christian Temples
Abstract
The door of a temple marks the border between the secular and profane. The front doors to the Christian temples are sacred pilgrimage passes leading to the shrines of sanctuaries, to the places of the true presence of the deity. Consequently, a temple itself is a sort of a door. ’The Holy Door’ reminds of a passage from sin to grace and of reaching the Paradise on the Doomsday. Thus, a Holy Door is a Heavenly Door at the same time. It is the entrance to the heavenly Jerusalem, the Golden Gate. Conversely, a truly golden — gilded door into a Christian church converts a temple into Paradise. The most significant contemporary role models for making the golden door in Resava monastery can be found in Istanbul, Venice and Florence.
The authentic looks of the door entrance to the nave of the church of St. Trinity in Resava is shown on the model of the temple held by despot Stefan in his founder’s ensemble. The door is painted the golden color like the despot’s pieces of clothing, also of gold — gold embroidery. This is a solid proof that, whether they were wooden or bronze, the door to the church in Resava used to be plated — Golden Gate. Having analyzed the looks of other great foundations built by Serbian royalty, we have concluded that the “Golden Gates” were also present in the churches in monasteries such as Ravanica, Lesnovo, Treskavac, Matejca, Psaca, Gracanica, Hilandar, Mileseva, Zica and Studenica.
References
Андрејић, Ж. (2004). Свети Сава. Рача.
Андрејић, Ж. (2008). Размишљање о датуму смрти Светог Саве према подацима Доментијана и Теодосија. У Известија на Регионален исторически музеи, XXIII. Велико Тарново.
Андрејић, Ж. (2009). Истраженост стила живописа Манасије и порекла
чланова сликарске тајфе деспота Стефана. Саборност, 3, 297–317.
Андрејић, Ж. (2011). Висока теоошка и иејна осмишљеност оријентације,
архитектуре и живописа Св. Тројице у Ресави. Саборност, 5, 181–205.
Андрејић, Ж. (2015). Милешева као неостварено патријаршиско седиште ’Саве првог архиепископа и патријарха српског’. Митолошки зборник, 35, 263–294.
Бабић, Г., Кораћ В., Ћирковић С. (1986). Студеница. Београд.
Biderman, H. (2004). Rečnik simbola. Beograd.
Bietoletti, S., Capreti E., Chiarini M., Cresti C., Giusti А., Morandi C., Paolucci А., Scalini М., Tartuferi, A. (2000). Florence Art and Architecture. Cambridge.
Велики православни богословски енциклопедијски речник I. (2000). Нови Сад.
Tartuferi, А. (2005). Florence Art and Architecture. Cambridge.
Доментијан (1938). Живот светог Саве и светог Симеона. Београд.
Ђурић, Ј.В., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд.
Ivančić, R., Badurina, А. (1990). Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva. Zagreb.
Yerasimos, S. (2007). Constantinople. Paris.
Jacanović, D., Spasić–Djurić D. (2003). Margum. Požarevac.
Јовановић, Т. (2000). Стара српска књижевност. Београд–Крагујевац.
Кандић, О., Поповић, С., Зарић, Р. (1995). Манастир Милешева. Београд.
Kuper, К.Dž. (1986). Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd.
Мандић, С. (1956). Откривање и конзервација фресака у Студеници. Саопштења, I, 38–40.
Маринковић, Ч. (2007). Слика подигнуте цркве: представе архитектуре на ктиторским портретима у српској и византијској уметности. Београд – Крагујевац.
Миленковић, М. (1996). Позлаћена апликација са локалитета Орашје – Црквина. Гласник САД, 11, 169–172.
Младеновић, А. (2007). Повеље и писма деспота Стефана. Београд.
Недељковић, М. (1989). Топола — Карађорђев град — Опленац. Топола.
Ненадовић, С. (1966). Типови врата у народној архитектури. Zbornik zaštite spomenika kulture, XVII, 25–50.
Никол, Д. (1997). Бесмртни цар. Београд – Бања Лука.
Петковић, С. (1989). Хиландар. Београд.
Поповић, Ј. (2004). Догматика Православне цркве, III. Ваљево.
Првовенчани, С. (1988). Сабрани списи. Београд.
Пурковић, М. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд.
Радојковић, Б. (1977). Историја примењене уметности код Срба, I. Београд.
Радојчић, С. (1996). Портрети српских владара у средњем веку. Београд.
Радујко, М. (1993). Еклесијално есхатолошки симболизам у евхаристијској тематици византијског уметничког круга. Зограф, 23, 29–50.
Ракић, Р. (1994). Библијски речник. Београд.
Rani srednji vek. (1976). Beograd.
Рансиман, С. (1996). Пад Цариграда 1453. Нови Сад.
Rodgers, N. (2006). Roman empire. London.
Стошић, Љ. (2006). Речник црквених појмова. Београд.
Суботић, Г. (1963). Архитектура и скулптура средњег века у Приморју. Београд.
Трифуновић, Ђ. (1989). Житије светога кнеза Лазара. Београд.
Филозоф, К. (1989). Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд.
Фундулис, Ј. (2004). Литургика, I. Краљево.
Чанак–Медић М., Тодић Б. (2007). Mанастир Жича. Београд.
Chevalier Ј., Gheerbrant, А. (1987). Riječnik simbola. Zagreb.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.