Златна — рајска врата у хришћанским храмовима

  • Живојин Андрејић Центар за митолошке студије Србије, Рача

Sažetak


У раду се доказује да је хришћански храм и персонификација Раја и да је, сходно томе, био опремљен позлаћеним вратима — Златним вратима. Открива се, на основу сачуваног ктиторског модела, да је и црква Св. Тројице деспота Стефана у Ресави имала Златна врата. Такође, златна врата су имале и многе друге велике српске задужбине.

Reference

Андрејић, Ж. (2004). Свети Сава. Рача.

Андрејић, Ж. (2008). Размишљање о датуму смрти Светог Саве према подацима Доментијана и Теодосија. У Известија на Регионален исторически музеи, XXIII. Велико Тарново.

Андрејић, Ж. (2009). Истраженост стила живописа Манасије и порекла

чланова сликарске тајфе деспота Стефана. Саборност, 3, 297–317.

Андрејић, Ж. (2011). Висока теоошка и иејна осмишљеност оријентације,

архитектуре и живописа Св. Тројице у Ресави. Саборност, 5, 181–205.

Андрејић, Ж. (2015). Милешева као неостварено патријаршиско седиште ’Саве првог архиепископа и патријарха српског’. Митолошки зборник, 35, 263–294.

Бабић, Г., Кораћ В., Ћирковић С. (1986). Студеница. Београд.

Biderman, H. (2004). Rečnik simbola. Beograd.

Bietoletti, S., Capreti E., Chiarini M., Cresti C., Giusti А., Morandi C., Paolucci А., Scalini М., Tartuferi, A. (2000). Florence Art and Architecture. Cambridge.

Велики православни богословски енциклопедијски речник I. (2000). Нови Сад.

Tartuferi, А. (2005). Florence Art and Architecture. Cambridge.

Доментијан (1938). Живот светог Саве и светог Симеона. Београд.

Ђурић, Ј.В., Ћирковић, С., Кораћ, В. (1990). Пећка патријаршија. Београд.

Ivančić, R., Badurina, А. (1990). Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva. Zagreb.

Yerasimos, S. (2007). Constantinople. Paris.

Jacanović, D., Spasić–Djurić D. (2003). Margum. Požarevac.

Јовановић, Т. (2000). Стара српска књижевност. Београд–Крагујевац.

Кандић, О., Поповић, С., Зарић, Р. (1995). Манастир Милешева. Београд.

Kuper, К.Dž. (1986). Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd.

Мандић, С. (1956). Откривање и конзервација фресака у Студеници. Саопштења, I, 38–40.

Маринковић, Ч. (2007). Слика подигнуте цркве: представе архитектуре на ктиторским портретима у српској и византијској уметности. Београд – Крагујевац.

Миленковић, М. (1996). Позлаћена апликација са локалитета Орашје – Црквина. Гласник САД, 11, 169–172.

Младеновић, А. (2007). Повеље и писма деспота Стефана. Београд.

Недељковић, М. (1989). Топола — Карађорђев град — Опленац. Топола.

Ненадовић, С. (1966). Типови врата у народној архитектури. Zbornik zaštite spomenika kulture, XVII, 25–50.

Никол, Д. (1997). Бесмртни цар. Београд – Бања Лука.

Петковић, С. (1989). Хиландар. Београд.

Поповић, Ј. (2004). Догматика Православне цркве, III. Ваљево.

Првовенчани, С. (1988). Сабрани списи. Београд.

Пурковић, М. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд.

Радојковић, Б. (1977). Историја примењене уметности код Срба, I. Београд.

Радојчић, С. (1996). Портрети српских владара у средњем веку. Београд.

Радујко, М. (1993). Еклесијално есхатолошки симболизам у евхаристиј­ској тематици византијског уметничког круга. Зограф, 23, 29–50.

Ракић, Р. (1994). Библијски речник. Београд.

Rani srednji vek. (1976). Beograd.

Рансиман, С. (1996). Пад Цариграда 1453. Нови Сад.

Rodgers, N. (2006). Roman empire. London.

Стошић, Љ. (2006). Речник црквених појмова. Београд.

Суботић, Г. (1963). Архитектура и скулптура средњег века у Приморју. Београд.

Трифуновић, Ђ. (1989). Житије светога кнеза Лазара. Београд.

Филозоф, К. (1989). Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд.

Фундулис, Ј. (2004). Литургика, I. Краљево.

Чанак–Медић М., Тодић Б. (2007). Mанастир Жича. Београд.

Chevalier Ј., Gheerbrant, А. (1987). Riječnik simbola. Zagreb.

Objavljeno
2016/12/09
Rubrika
Pregledni članak