PROBLEMI KREDITA INDEKSIRANIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: STUDIJA SLUČAJA STAMBENIH KREDITA U SRBIJI
Sažetak
Banke su profitne institucije koje imaju za cilj da ostvare što veći prinos uz preuzimanje što manjeg rizika. Apresijacija švajcarskog franka je u poslednjih desetak godina donela korist domaćim bankama, stvarajući istovremeno velike finansijske probleme korisnicima kredita indeksiranih u toj valuti. Iako finansijski sistem Srbije, zbog problema s tim kreditima nije ugrožen, Narodna banka Srbije ponudila je četiri modela za olakšanje njihove otplate, koje većina dužnika nije prihvatila. U mnogim zemljama Evrope, banke su probleme kredita indeksiranih u francima rešile primenom modela konverzije kredita (u evro ili domicilnu valutu), koji su predvideli da se teret gubitaka za banke po osnovu konverzije deli na relaciji između korisnika kredita, poslovnih banaka i države. Generalni zaključak rada je da učestale krize na finansijskim tržištima širom sveta povećavaju verovatnoću značajnijih oscilacija deviznih kurseva na duži rok, zbog čega bi klijenti banaka, prilikom sklapanja ugovora sa valutnom klauzulom, trebalo da razmotre mogućnosti zaštite od nepovoljnog kretanja deviznih kurseva.
Reference
Bird, M. (2015). The Swiss franc is out of control. Preuzeto sa http://uk.businessinsider.com/the-swiss-franc-is-rocketing-upwards-2015-1 2016 Jul 5
Ćirović, M. (2006). Bankarstvo. Beograd: European Center for Peace and Development.
Fxstreet. (2016). Preuzeto sa http://www.fxstreet.com/analysis/how-to-survive-prosper-through-economic-trends/2016/02/16/02/ 2016 Jul 4.
Hrvatski sabor. (2015). Zakon o izmjeni i dopunama zakona o potrošačkom kreditiranju. Preuzeto sa
http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2015_09_102_1973.html 2016 Jul 2.
Ivanović, P. (2009). Upravljanje rizicima u bankama. Beograd: Beogradska bankarska akademija.
Jeremić, Z. (2009). Finansijska tržišta. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Mishkin, F.S. (2009). Is Monetary Policy Effective During Financial Crises? NBER Working Paper, 14678.
Odluka o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Službeni glasnik Republike Srbije, (2015). 21 i 51.
Ranisavljević, D., & Hadžić, M. (2015). Problematični krediti stanovništva u Srbiji, Sinthesis-Međunarodna naučna konferencija iz oblasti informacionih tehnologija i savremenog poslovanja. (str. 455-458). Beograd: Univerzitet Singidunum.
Roche, C. (2015). The Swiss National Bank Is Different From Most Central Banks In One Critical Way. Preuzeto sa http://www.businessinsider.com/theswiss 2015 Oct 19.
Ružičić, B. (2015). Upravljanje devizinim rizikom na primeru stambenih kredita denomiranih u švajcarskim francima. U: Međunarodna naučna konferencija-FINIZ, Beograd: Univerzitet Singidunum. 182-186.
Saunders, A., & Cornet, M.M. (2011). Financial institutions mamagement: A Risk Management Approach, 7th ed. McGraw- Hill.
Statistički aneks (2015). Preuzeto sa
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_4/index.html 2016 Jul 2.
Statistički aneks (2016). Preuzeto sa
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_4/index.html 2016 Jul 2.
Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Srbije, za prvo tromesečje 2016. (2016). Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/18/pregled_grafikona.pdf 2016 Jul 8.
Vunjak, N., & Kovačević, Lj. (2011). Bankarstvo-Bankarski menadžment. Subotica: Ekonomski fakultet; Travnik: Internacionalni Univerzitet; Bečej: "Proleter" ad.
Preuzeto sa http://eur.exchangeconversions.com 2016 Jul 2.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).