QUANTIFICATION OF THE INTERDEPENDENCE OF INNOVATION ABILITY AND COMPETITIVENESS OF THE SOUTHEAST EUROPEAN COUNTRIES

  • Slobodan Cvetanović Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet
  • Aleksandar Kostić Faculty of Economics, University of Kosovska Mitrovica, Republic of Serbia
  • Vukašin Šušić Faculty of Economics, University of Niš, Niš, Republic of Serbia
DOI: https://doi.org/10.5937/skolbiz2-29785
Ključne reči: inovacioni kapacitet privrede, konkurentnost zemalja, zemlje jugoistočne Evrope, ekonomski razvoj, četvrta industrijska revolucija, inovaciona politika

Sažetak


Na osnovu podataka Svetskog ekonomskog foruma, pojedinačni uticaj
kapaciteta za inoviranje na konkurentnost jedanaest zemalja Jugoistočne Evrope u
periodu od 2017. do 2019. godine je kvantifikovan putem analize dostignute pozicije,
kao i vrednosti indeksa, uz primenu korelacione analize. Dobijeni rezultati ukazuju na
postojanje statistički značajne povezanosti između dostignute pozicije, kada je reč o
inovativnosti posmatranih zemalja, i konkurentnosti tokom posmatranog vremenskog
perioda. Rezultati takođe ukazuju na direktnu vezu između indeksa inovacione
sposobnosti i globalne konkurentnosti u slučaju kada se privredni razvoj pretežno
zasniva na takozvanoj platformi četvrte industrijske revolucije. Pomenuto ukazuje na
potrebu za efikasnom politikom inoviranja u zemljama Jugoistočne Evrope, s obzirom
na to da unapređenje inovacionog kapaciteta zemlje ima stimulativni efekat na porast
njene konkurentnosti.

Reference

Balcerzak, A. P. & Pietrzak, M. B. (2016). Quality of Institutions for Knowledgebased Economy within New Institutional Economics Framework. Multiple Criteria Decision Analysis for European Countries in the Years 2000-2013. Economics and Sociology, 9 (4), 66-81.
Cvetanović, S., & Novaković, I. (2014). Inovacije i održiva konkurentnost. Niš: Filozofski fakultet –Univerziteta u Nišu.
Cvetanović, S., & Nedić, V. (2018). Inovacija kao razvojni resurs. Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu.
Cvetanović, S., Nedić, V. & Despotović, D. (2019). Inovacija, kvalitet i konkurentnost. Niš: Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu.
Habanik, J., Kordos, M., & Hostak, P. (2016). Competitiveness of Slovak economy and regional development policies. Journal of International Studies, 9 (1), 144-155.
Hadad, S. (2015). Analytic hierarchy process analysis for choosing a corporate social entrepreneurship strategy. Management & Marketing, 10 (3), 185-207
Kaynak, S., Altuntas, S., & Dereli, T. (2017). Comparing the innovation performance of EU candidate countries: an entropy-based TOPSIS approach. Economic Research-Ekonomska Istraživanja, 30(1), 31-54.
Kordos, M. (2016). Creative Industry Within the European Regional Policy - Effect and Benefits, Knowledge for Market Use 2016: Our Interconnected and Divided World. Olomouc: Palacky Univ, Dept Appl Econ, 199-207.
Peleckis, K. (2016). International business negotiation strategies based on bargaining power assessment: the case of attracting investments. Journal of Business Economics and Management, 17(6), 882-900.
Schwab, K. (2016). The Global Competitiveness Report 2016-2017, Geneva: World Economic Forum.
Schwab, K. (2019). The Global Competitiveness Report 2019. Geneva: World Economic Forum.
World Economic Forum, GCI_4.0_2019_Dataset, Prеuzеtо sа: www3.weforum.org › docs › WEF_GCI_4.0_2019_Dataset.xlsx (10. 08. 2020).
Objavljeno
2021/04/23
Broj časopisa
Vol. 17 Br. 2 (2020): SCHOOL OF BUSINESS
Rubrika
Originalni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).