Ангажовање Војске Србије на пружању помоћи становништву у случају нуклеарних и хемијских удеса

  • Dejan R. Inđić Univerzitet odbrane, Vojna akademija
  • Miroslav R. Terzić Univerzitet odbrane, Vojna akademija
  • Stevan V. Žigić Garda, Generalštab, Vojska Srbije
  • Srđan Z. Rutić Centar za usavršavanje kadrova ABHO, Komanda za obuku, Vojska Srbije
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg63-6923
Ključne reči: units||, ||јединице, nuclearity||, ||нуклеарни, forcing||, ||отклањати, Chemicals||, ||хемијски, Accidents||, ||удеси,

Sažetak


Нуклеарни и хемијски удеси у савременом друштву често проузрокују несагледиве последице по људе, материјална средства и животну средину. Ова врста удеса захтева посебне процедуре и активности приликом отклањања последица, управо због специфичних карактеристика и велике токсичности материја које се користе у нуклеарним и хемијским постројењима. Војска Србије (ВС) са својим јединицама и установама може дати значајан допринос у реализацији задатака на санирању последица насталих при удесима. У раду је приказано место, улога и задаци ВС, као и један од начина ангажовања њених састава на пружању помоћи становништву у случају нуклеарних и хемијских удеса.

 

Objavljeno
2015/07/27
Broj časopisa
Vol. 63 Br. 3 (2015): jul – septembar
Rubrika
Stručni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).