Uticaj tehničko-tehnoloških akcidenata usled havarija, požara i eksplozija na stanje ljudske bezbednosti

  • Srđan S. Marković
  • Danijel V. Stojanović
  • Saša T. Bakrač Univerzitet odbrane, Vojna akademija
  • Marija M. Zorić
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg61-2866
Ključne reči: technical and technological accidents||, ||tehničko tehnološki akcidenti, Аccident||, ||havarije, Changes in environment||, ||promene u životnoj sredini, Explosions||, ||eksplozije, Human safety||, ||ljudska bezbednost, Fires||, ||požari,

Sažetak


U savremenom društvu ljudi su okruženi mnogim industrijskim postrojenjima na kojima usled havarije, požara ili eksplozije može doći do tehničko-tehnološkog akcidenta, koji može ugroziti ljude nastanjene kako u neposrednoj okolini samog postrojenja, tako i stanovnike nastanjene na većoj udaljenosti. Pored direktnog ugrožavanja ljudi javljaju se i indirektni efekti tehničko tehnološkog akcidenta, koji mogu da budu mnogo opasniji od direktnih efekata. Ovi indirektni efekti ispoljavaju se pre svega iz degradirane i zagađene životne sredine, dugotrajni su i često dovode do bolesti i smrti velikog broja ljudi. U radu se nastoji da se prikažu negativne posledice tehničko tehnološkog akcidenta na elemente ljudske bezbednost prema pristupu tumačenja ljudske bezbednosti sa aspekta održivog razvoja.

 

Biografija autora

Saša T. Bakrač, Univerzitet odbrane, Vojna akademija
katedra vojnog inzenjerstva, docent

Reference

Bakrač, S., Vuruna, M., Milanović M., 2010, Degradacija životne sredine - uticaj na ekološku bezbednost, Vojno delo, Jesen 2010, str. 314-328, preuzeto sa http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0042-84261003314B0

Bakrač, S., Vuruna, M., Milanović, M., 2012, Metodologija upravljanja ekološkim rizikom i procene rizika, Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, Vol. 60, No. 2, str. 296-305.

Čvorović, Z., 1999, Odgovor na hemijski akcident, Beograd, Zadužbina Andrejević.

Dulić, D., 2006, Ljudska bezbednost - zbornik tekstova, Beograd, Fond za otvoreno društvo, str. 1-1.

Đarmati, Š., Aleksić, Đ., 2004, Razorne sile.Beograd, Radnička štampa.

Đukanović, M., 1991, Ekološki izazov, Beograd, Elita.

Stevanović, B., et al, 2003, Enciklopedija, Životna sredina i održivi razvoj, Srpsko Sarajevo, Ecolibri i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Milašinović, R., Milašinović, S., 2004, Uvod u teorije konflikata, Beograd, Fakultet civilne odbrane.

Robinson, R., 1999, Global Problem and the Culture of Capitalism, London, Allyn & Bacon.

Mitić, M., Bakrač, S., 2010, Integracija procesa procene ekološkog rizika u proces evaluacije učinka zaštite životne sredine-metodološki pristup, Istraživanja i projektovanja za privredu, Beograd, broj 1 vol. 8, str. 22-26.

http://www.maharilikafilms.com/cyanide2/..., datum preuzimanja, 15.07.2012.

http://www.factosoline.nl/accidents/%205405/92188_ARSENIC%20HYDRIDE%20(ARSINE)/chemical-accidents-with-arsenic-hidride-(arsine), datum preuzimanja 01.08.2012.

http://www.un.org/en/documents/udhr, preuzimanja, 02.08.2012.

http://www.undp.org/en/reports/global/hdr1994/chapters, datum preuzimanja, 15.08.2012.

http://www.unep.org/Documents.Multilingual/., datum preuzimanja, 10.09.2012.

Objavljeno
2013/12/06
Broj časopisa
Vol. 61 Br. 4 (2013): oktobar – decembar
Rubrika
Stručni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).