Лексичко-семантичка група именица са хиперсемом ’национална и верска припадност’ у српском призренском говору

  • Tanja Z. Milosavljević Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Ključne reči: ’national and religious affiliation’||, ||национална и верска припадност, Serbian-Prizren speech||, ||српски призренски говор, Lexical-semantic group||, ||лексичко-семантичка група,

Sažetak


Националност, као универзална категорија, подразумева опис концепта етнос, а основно средство вербализације категорије етничности и репрезентације концепта јесу називи народа – етноними. Здруживање концепата етноса и религије у домену социјалне карактеризације човека у српском призренском говору преко номинације по датим параме-три-ма условљено је етничком и верском структуром становништва Призрена у првој половини XX века (Срби, Турци, Албанци, Цинцари, Роми). Фрагмент етничности саставни је део језичке слике света носилаца дијалекта и заснива се на дихотомији свој/туђ. Лексичку базу овог истраживања чини Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића, која хронолошки припада првој половини XX века. Социјалну катего-ри-ју националне и верске припадности и њен семантички потенцијал размотрићемо на плану лексичко-семантичке групе, где се у функцији инваријанте јавља системно-категоријална компонента ‘представник одређеног народа и вере‘. Лексеме окупљене око овако формулисане хиперсеме имају номинативну вредност, а у зависности од доминантног семантичког знака ‘народ‘, односно ‘вера‘ формирају две лексичко-семантичке подгрупе, које су устројене на прототипичној категоријалној опозицији Србин/странац, православац/иноверац. Категорија етничности складиштена је у стереотипним представама које призренски Срби имају о себи и о народима са којима су у блиском контакту.

 

Reference

Григорьева, Н. Е. (2013). "Этноним 'русские' в лексической системе псковских говоровах", Вестник Псковского государственного университета, № 3, 151‒156).

Григорьева, Н. Е. (2014), "Лексико-семантический потенциал этнонима латыши в системе псковской диалектной речи", XLIII Международная филологическая научная конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета. Преузето са: www.conference-spbu.ru/conference/13/reports/430.

Даути, М. Р. (2012), "Етноними у мрежи вербалних асоцијација". Славистика ХVI, 617‒632.

Драгићевић, Р. (2010), Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд: Друштво за српски језик и књижевност.

Елезовић, Г. (1932), "Речник косовско-метохијског дијалекта 1", СДЗб 4 (1).

Елезовић, Г. (1935), "Речник косовско-метохијског дијалекта 2", СДЗБ 4 (2).

Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику, ИИ део - Суфиксација и конверзија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ; Матица српска.

Коњик, И. (2006). "Представе о Грцима у Вуковом корпусу епских песама". Гласник Етнографског института САНУ, LIV, 57‒67.

Микетић, С., Ратковић Стевовић Ј. (2013), "Реакције испитаника из Косовске Митровице на етнониме као речи – стимулусе". Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини ХLIII (1), 107‒123.

Петровић, С. (2012), Турцизми у српском призренском говору, Монографије 16, Београд: Институт за српски језик САНУ.

Рељић, М. (2013). Српски језик на Косову и Метохији данас. Београд: САНУ; Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Реметић, С. (1996), "Српски призренски говор I", СДЗб XLII.

Ристић, С. (2006). "Стереотипи о Грцима у Српском језику": Гласник Етнографског института САНУ, LIV, 47-55.

Сироткина, Т. А. (2008), "Категория этничности и локальная картина мира". Вестник Челябинского государственного университета № 12,116‒120.

Сироткина Т. А. (2009). "Региональный этнонимикон как полевая структура". Вестник Пермского университета, Вып. 4, 33‒38.

Сироткина Т. А. (2012). Языковая репрезентация категории этничности в русской лингвокультуре (наматериале этнонимии Пермского края). Автореф. дис., Научная библиотека диссертаций и авторефератов disserCat. Преузето са http://www.dissercat.com/content/yazykovaya-reprezentatsiya-kategorii-etnichnosti-v-russkoi-lingvokulture-na-materiale-etnoni#ixzz3wlvnOB00

Skok, P. (1971), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I, Zagreb: JAZU.

Skok, P. (1972), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika II, Zagreb: JAZU.

Skok, P. (1973), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III, Zagreb: JAZU.

Objavljeno
2016/12/21
Rubrika
Оригинални научни чланак