Lexical and Semantic Group of Nouns with the Hipersema ’National and Religious Affiliation’ in Serbian-Prizren Speech
Abstract
Nationality as a universal category implies a description of the concept ethnos. The primary mode of verbalization of the category of ethnicity and the representation of the concept are the names of nations – ethnonyms. The merge of concepts of ethnos and religion in the domain of the social characterization of people by nomination according to given parameters was conditioned by the ethnic and religious structure of the population in Prizren in the first half of the 20th century (Serbs, Turks, Albanians, Cincari). The fragment of ethnicity is the component of a language image of the world of the dialect representative and it is based on the dichotomy own/foreign (свой – чужой). The primary ways of its representation are conceptualization, stereotypes and verbal association. The social category of national and religious affiliation and its semantic potential will be considered in terms of lexical-semantic group, in which the systematic and categorical component “representative of certain nation and religion” appears in the function of the invariant. The lexemes clustered around a hipersema formulated in this way have a nominal value, and depending on the dominant semantic mark “nation” and “religion” they form two lexical-semantic subgroups organized in a prototypical categorical opposition Serb/foreigner, orthodox/heterodox: lexical-semantic subgroup of nouns with the hipersema “a member of certain nation” and a lexical-semantic subgroup of nouns with the hipersema ”a member of certain religion”. The dialect material shows that in the speech of Serbs in Prizren the lexemes which are used to identify a person by nationality or religion are in certain systematic relations that are based on the principals of semantic derivational connections and they are also based on the relations of affiliation and opposites, which affects the structure of the lexical-semantic group. Antonyms are rarely seen in ethnic lexicon and they are represented by unitary antonyms of dichotomous division of concepts “own/foreign” which are conditioned by logical opposition that manifests in the language as the opposites Србин / туџ’ин (Ту́рч’ин, Арнау́тин, Лати́нин, Цига́нин, Го́га). The principle of the dichotomy was conducted in the category of naming according to religious affiliation (“orthodox/heterodox”), като́л’ик, лати́нин, мусл’и́ман, по́тур stand in opposition to рисја́нин forming an antonym paradigm. The stereotype notions of Serbs in Prizren about the nations they are closely connected to are expressed with an expressive nomination inventory (Ту́рч’е, Турч’ежи́ја, Белока́пац, Га́бел’, Габел’шти́ја, Габел’ч’и́́на, Ма́нга, Чифу́тка; поту́рко, потуре́шка).
References
Григорьева, Н. Е. (2013). "Этноним 'русские' в лексической системе псковских говоровах", Вестник Псковского государственного университета, № 3, 151‒156).
Григорьева, Н. Е. (2014), "Лексико-семантический потенциал этнонима латыши в системе псковской диалектной речи", XLIII Международная филологическая научная конференция, Филологический факультет Санкт-Петербургского государственного университета. Преузето са: www.conference-spbu.ru/conference/13/reports/430.
Даути, М. Р. (2012), "Етноними у мрежи вербалних асоцијација". Славистика ХVI, 617‒632.
Драгићевић, Р. (2010), Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд: Друштво за српски језик и књижевност.
Елезовић, Г. (1932), "Речник косовско-метохијског дијалекта 1", СДЗб 4 (1).
Елезовић, Г. (1935), "Речник косовско-метохијског дијалекта 2", СДЗБ 4 (2).
Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику, ИИ део - Суфиксација и конверзија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ; Матица српска.
Коњик, И. (2006). "Представе о Грцима у Вуковом корпусу епских песама". Гласник Етнографског института САНУ, LIV, 57‒67.
Микетић, С., Ратковић Стевовић Ј. (2013), "Реакције испитаника из Косовске Митровице на етнониме као речи – стимулусе". Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини ХLIII (1), 107‒123.
Петровић, С. (2012), Турцизми у српском призренском говору, Монографије 16, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Рељић, М. (2013). Српски језик на Косову и Метохији данас. Београд: САНУ; Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Реметић, С. (1996), "Српски призренски говор I", СДЗб XLII.
Ристић, С. (2006). "Стереотипи о Грцима у Српском језику": Гласник Етнографског института САНУ, LIV, 47-55.
Сироткина, Т. А. (2008), "Категория этничности и локальная картина мира". Вестник Челябинского государственного университета № 12,116‒120.
Сироткина Т. А. (2009). "Региональный этнонимикон как полевая структура". Вестник Пермского университета, Вып. 4, 33‒38.
Сироткина Т. А. (2012). Языковая репрезентация категории этничности в русской лингвокультуре (наматериале этнонимии Пермского края). Автореф. дис., Научная библиотека диссертаций и авторефератов disserCat. Преузето са http://www.dissercat.com/content/yazykovaya-reprezentatsiya-kategorii-etnichnosti-v-russkoi-lingvokulture-na-materiale-etnoni#ixzz3wlvnOB00
Skok, P. (1971), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I, Zagreb: JAZU.
Skok, P. (1972), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika II, Zagreb: JAZU.
Skok, P. (1973), Etimologijski rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III, Zagreb: JAZU.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: