Cyrillic alphabet as the designation of national identity among students of University of Priština with temporary head office in Kosovska Mitrovica
Abstract
The relationship between culture and nationality and in that sense – national identity of a particular community – is a known thing for a long time. Nationality is usually strongly connected to culture. We will only mention few of their joint characteristics: language, religion, art, customs, tradition etc. In this article special attention will be paid to one of the features of national identity – language – and we will focus on the usage of Cyrillic alphabet of our target group (students of University of Priština, with temporary head office in Kosovska Mitrovica). The study consists of two smaller researches. In the first part we explored reactions of students at University of Priština and we assumed that they will have different reactions towards Cyrillic alphabet and Latin alphabet used as stimuli-words comparing to pupils of Belgrade and Zrenjanin high schools and students of University of Belgrade, Novi Sad and Niš presented in The associative dictionary of Serbian language (Asocijativni rečnik srpskog jezika, 2005). In the second part we tried to find out if our informants prefer the usage of Cyrillic or Latin alphabet, and which one they find better in the esthetic sense. We compared attitudes of students who enroll University of Priština to attitudes of students who enroll University of Belgrade and differences between their attitudes. With both researches we wanted to see if there are formed verbal stereotypes with positive or negative connotation, and what are the attitudes on using Cyrillic alphabet among students in the age of expansion of Latin alphabet. We concluded that Cyrillic alphabet is more used and valued at University of Priština than in the rest of Republic of Serbia and the reason for that might be the stronger sense of national identity among these students.
References
Бакић, Ј. (2006), Теоријско истраживачки приступи еничкој везаности (ethnicity), национализму и нацији, Социологија, XLVIII бр. 3, стр. 231–264, Београд; ИСИ.
Bugarski, R. (2009). Pismo. Beograd: Čigoja štampa.
Brubaker, R. (1996). Nationalism Reframed, Cambridge; Cambridge University Press.
Базић, М. (2009). Идентитет и културно наслеђе Срба. Београд: Научна књига КМД.
Вукомановић, С. (2006). Српски језик и његов развој. Београд: Завод за уџбенике.
Голубовић, З. (1999). Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета. Београд: Република.
Горичар, Ј. (1959). Социологија. Београд: Рад.
Драгићевић, Р. (2010). Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу. Београд: Чигоја штампа.
Ђорђић, П. (1971). Историја српске ћирилице. Београд: Завод за издавање уџбеника СРС.
Здравковић, Х. (2005). Политика жртве на Косову, идентитет жртве као примарни дискурзивни циљ Срба и Албанаца у упорном сукобу на Косову. Београд; Чигоја Штампа.
Ивић, П. (2001). Српски народ и његов језик. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Kecmanović, D. (1996). The mass psychology of ethnonationalism(Path in psychology). New York: Springer.
Маројевић, Р. (1991). Ћирилица на раскршћу векова. Огледи о српској етничкој и културној самосвести. Горњи Милановац: Дечије новине.
Микетић, С., Ратковић Стевовић, Ј. (2013). „Реакције испитаника из Косовске Митровице на етнониме као речи – стимулусе”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. бр. 43-1, стр. 107–123.
Милосављевић, П. (2006). Српска писма. Бања Лука: Бесједа.
Пипер, П. (2003). „Асоцијативни речници словенских језика и етнокултурни стереотипи”. Славистика. Бр. 7, 22–32.
Пипер, П. Драгићевић, Р. Стефановић, М. (2005). Асоцијативни речник српскога језика (I део; од стимулуса ка реакцији). Београд: Београдска књига.
Пипер, П. (2008). Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике.
Пипер, П. (2009). „Реч Косово и њене вербалне асоцијације у српском језику”. Даница. Књ. 15, 85–95.
Правопис (1960). Правопис српскохрватског књижевног језика. Нови Сад: Матица српска.
Путиња, Ф. и Стреф-Фенар Ж. (1997). Теорије о етницитету. Београд: Библиотека XX век.
Цветковић, В. (2002). „Национални идентитет, (ре)конструкција институција у Србији (идеологије, образовање и медији”. Филозофија и друштво бр. 19–20, стр. 51–75.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: