Ћирилица као обележје националног идентитета код студентске популације Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Sažetak

Повезаност културе и нације, и у том смислу националног идентитета одређене националне заједнице одавно није спорна. Наиме, нација се у великом броју својих одредница ослања на културу. Довољно је само напоменути њихове заједничке именитеље, као што су: језик, религија, уметност, обичаји, традиција итд. У тексту који следи, пажња истраживача биће усмерена на једну од одредница националног идентитета – језик, и у том смислу даље на употребу ћириличког писма посматране циљне групе, коју чине студенти Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Истраживање се састоји из два дела који, заједно посматрани, граде јединствену целину. У првом делу смо приказали реакције студената Универзитета у Приштини, који долазе из различитих средина, где смо претпоставили да ће ова популација имати различите асоцијације на поједине речи – стимулусе ћирилица и латиница од ученика београдских и зрењанинских средњих школа и студената Београдског, Новосадског и Нишког универзитета, представљене у Асоцијативном речнику српског језика (Пипер и др., 2005; у даљем тексту АР). У другом делу истраживања покушали смо да утврдимо да ли испитаници преферирају употребу ћириличког или латиничког писма, те да ли је у есетском смислу, ћириличко писмо лепше од латиничког, и обратно. Ставове испитаника који студирају у Косовској Митровици такође смо поредили са ставовима испитаника који студирају у Београду, настојећи тиме да прикажемо постојање одређених разлика. Наиме, истраживањем смо настојали да уочимо да ли, у доба експанзије латиничког писма, међу студентском популацијом о овим стимулусима постоје формирани вербални стереотипи са позитивном, односно, негативном конотацијом, и какав је став о употреби ћирилице код студентске заједнице, односно, да ли се може рећи да је ћирилица присутнија у употреби и да ли има позитивније реакције код испитаника на Косову и Метохији.