СЈАЈ И ЦИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЈЕНА
Sažetak
Пет деценија након бурне 1968. године, када су протести студената потресли свијет и узроковали многе преображаје у његовом будућем развоју, контекстуализују се и актуелизују идеје и енергија коју су са собом носиле нове генерације, повлаче се паралеле са данашњим политичким и социјалним проблемима у друштву, а академска популација најчешће осуђује за апатичност, безидејност, конформизам. Иако и даље постоје противрјечна и контраверзна тумачења тих догађаја, шездесетосмаши су остали синоним за напредне и револуционарне покрете, буђење, отрежњење и уливање нове наде грађанима, надахнуће у трагањима за хуманијим идејама у политици и култури.
Премда су у државама широм свијета масовне побуне наликовале једне другима, оне су ипак имале различите мотиве и карактер, што се нарочито видјело и на протестима студената у бившој Југославији. Док су једни устали због изневјерених идеала социјализма, незапослености, сиромаштва и проблема у образовању, други су отворено манифестовали националистичке и сепаратистичке циљеве. Протести студената на просторима бивше Југославије одражавани су и деведесетих година прошлог вијека, посебно у Београду, а уз њих су се најчешће наслањали и протести опозиције. Иако су увијек имали племените намјере и циљеве усмјерене ка свеопштем интересу и побољшавању положаја младих, по правилу су их пратиле и разне злоупотребе.Reference
Bataković, D. (2000). Nova istorija srpskog naroda. Beograd: Naš dom
Bešlin, M. (2008). „Uticaji 'juna '68.' na političku situaciju u Jugoslaviji“ u: Društvo u pokretu, Novi društveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas (ur. Đorđe Tomić, Petar Atanacković), Cenzura, Novi Sad, Alternativna kulturna organizacija AKO, Novi Sad, ŽINDOK, Beograd, str. 49-63.
Valerštajn, I. (2005). Posle liberalizma. Beograd: Službeni glasnik
Đukić, S. (1990). Slom srpskih liberala, tehnologija političkih obračuna Josipa Broza. Beograd: Filip Višnjić
Đukić, S. (1997). On, ona i mi. Beograd: Radio B92
Kavan, Z., Paluš, M. (2003). „Demokratija u Češkoj Republici“, u Prošlost na Istoku, budućnost na Zapadu: demokratizacija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (priredili Meri Kaldor i Ivan Vejvoda), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, str. 95-111.
Miladinović, I. (2003). 1968. tajna i opomena. Beograd: Izdavačka kuća „Dragić“
Nikolić, K. (2017). Jedna izgubljena istorija – Srbija u 20. veku. Beograd: Službeni glasnik
Povratak u šezdeset osmu – 40 godina od protesta, eseji i intervjui sa protagonistima 1968 (priredila Nora Farik),
Popov, N. (2008). Društevni sukobi – izazovi sociologije: „Beogradski jun '68.“. Beograd: Službeni glasnik
Spasić, I. (2004). Sociologija svakodnevnog života. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Hejvud, E. (2005). Političke ideologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Hobsbaum, E. (2002). Doma ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991. Beograd: Dereta
Ćostić, D. (2010). Moć i strepnje. Beograd: Službeni glasnik
Ralf Fiks, „Šta je ostalo? Podsećanje na šezdeset osmu“, u Povratak u šezdeset osmu – 40 godina od protesta, eseji i intervjui sa protagonistima 1968 (priredila Nora Farik), Fondacija Heinrich Boll – regionalni ured Beograd, 2008., str. 11-16.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).