БОСАНСКИ МУСЛИМАНИ И СРБИ – РАЗЛОЗИ НЕСПОРАЗУМА ОД 1918. ДО ДАНАС
Sažetak
У раду смо се бавили политичким односима босанских Муслимана (од 1993. званично Бошњаци) и Срба у периоду дугом готово један век. Најпре у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији од 1918. до 1941, преко Другог светског рата од 1941. до 1945. затим у комунистичкој Југославији од 1945. до 1990, након распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, када Босна и Херцеговина постаје независна држава, до данашњих односа босанских Муслимана и Срба. Претпостављамо да је главни узрок неспоразума у томе што су босански Муслимани увек у историјским тренуцима напуштали Србе и тражили подршку других држава и народа за своје државотворне циљеве. Увек су у ратним ситуацијама били противници Срба и то у коалицијама са другим државама или народима. Како је од 1918. расла религиозност код босанских Муслимана, тако је расла и њихова бројност, како је расла бројност, појачавале су се претензије на српске територије, , а тако је расло и интересовање за њих од стране великих сила, али и њихова политичка и војна подршка. Али, што је и посебно важно, како је расла бројност, тако се мењало политичко понашање босанских Муслимана и однос према држави. А када су постали већина у БиХ, желели су да Република БиХ постане и њихова национална држава.
Reference
Akaši, J. (2013). U dolini između rata i mira ‒ ličnosti koje sam upoznao, 2013. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj.
Antić, Č., Kecmanović, N. (2016). Istorija Republike Srpske. Beograd: Nedeljnik.
Buha, A. (1996), Argumenti za Srpsku. Novi Sad: Izdavačko preduzeće Matice srpske.
Bilt, K. (1999). Zadatak mir. Beograd: B92.
Bataković, D. (2000). Nova istorija srpskog naroda. Beograd: Naš Dom.
Gaćinović, R. (2014), Mlada Bosna, Beograd: Odbrana.
Davutoglu, A. (2014). Strategijska dubina. Beograd: Službeni glasnik.
Ekmečić, M. (1989). Stvaranje Jugoslavije 1790‒1918, II. Beograd: Prosveta.
Ekmečić, M. (2007). Između klanja i oranja. Beograd: Zavod za udzbenike.
Izetbegović, A. (1997). Godina rata i mira. Sarajevo: Ljiljan.
Ivanković, M. (2009). Jevreji u Jugoslaviji (1944‒1952). Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
Jovanović, Stoimirović M. (2000). Dnevnik 1936‒1941. Novi Sad: Matica srpska.
Ilić, S. (2011). Atanasije Šola ‒prilog izučavanju kulturne i političke istorije Srba u Bosni i Hercegovini, Novi Sad: Akademska knjiga.
Jevtić, M. (2002). Religija i politika. Beograd: Institut za političke studije ‒ Fakultet političkih nauka.
Jevtić, M. (2011). Kosovski žeton. URL: http://www.politika.rs/sr/clanak/188191/Sta-da-se-radi/Kosovski-zeton, posećeno 11.01.2020.
Kočić, P.(2002). Sabrana djela. Banjaluka‒Beograd: Besjeda ‒ Ars Libri.
Kecmanović, N. (2007). Nemoguća država. Beograd: Filip Višnjić.
Makenzi, L. (2019). Čuvar mira. Beograd: Knjiga komerc.
Oven, D. (1996). Balkanska odiseja. Beograd: Radio B92.
Pejanović, M (1999). Bosansko pitanje i Srbi u Bosni i Hercegovini, Sarajevo: Bosanska knjiga.
Plavšić, B (2005). Svedočim. Banjaluka: Tripoint.
Radulović, R (1940). Rasprave i članci, Beograd: Srpska književna zadruga.
Rouz, M. (2001). Misija u Bosni. Beograd :Tetra GM, Beograd.
Stojadinović, M. (2002). Ni rat ni pakt. Beograd: Glas javnosti.
Stoltenberg,T. (2009). O ljudima. Beograd: Klub plus.
Stojanović,N.(2015), Mladost jednog pokoljenja (Uspomene 1880‒1920), Dnevnik od godine 1914. do 1918. Beograd: Istorijski institut.
Trifković, S. (1999). Ustaše-balkansko srce tame na evropskoj političkoj sceni. Beograd: BIGZ.
Trajković, B.(2006). Nikola T. Kašiković-život i delo. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
Ćorović, V. (2012). Političke prilike u BiH, Beograd: Sazvežđe.
Ćorović, V. (2011). Istorija Jugoslavije. Beograd: Marso.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).