ТРИ КОНЦЕПТА СРЕЋЕ: ОД АНТИЧКЕ ГРЧКЕ ДО НОВОГ ВЕКА САВРЕМЕНИХ НАУКА

Andrej Semenov; Zoran Nedeljkovic

doi:10.5937/politeia13-48389

Andrej Semenov Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Zoran Nedeljkovic Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

DOI: https://doi.org/10.5937/politeia13-48389

Ključne reči: Срећа, филозофија среће, показатељи среће, економска корисност

Sažetak

Овај рад пружа мултидисциплинарни преглед концепта среће из различитих перспектива: филозофске, психолошке, иекономске. Почевши од античке Грчке, где се срећа сматрала непредвидивом силом, развој концепта среће био је свеприсутан. Филозофи попут Сократа и Аристотела приметили су да појединац може утицати на своју срећу постављајући темеље за размишљање о томе како може утицати на њу. Овај концептуални помак омогућио је раздвајање спољашњих и унутрашњих фактора среће. Спољашња срећа или, како је Августин Хипонски назива божанска а Тома Аквински савршена, зависи искључиво од више силе и њен резултат остаје ван домашаја појединца. Са друге стране, унутрашња (Августин) или несавршена срећа (Тома Аквински) оставља могућност да човек својим деловањем утиче на сопстену срећу. Кључна промена дошла је током периода реформације, када је потрага за срећом на овом свету постала доминантна идеја. Затим, у савременом добу, утилитаризам је преузео концепт унутрашње среће и поставио је као коначни циљ. Појединац је позван да служи сувереном господару задовољства и да бира оно што је корисно за њега. Ова теорија има импликације за психологију која се труди да идентификује унутрашње показатеље среће, као и за економију која верује да је корисност кључна за постизање среће. Да ли су разлике у њиховим приступима питање семантике, различитих претпоставки, или ће даља сарадња допринети свеобухватнијем разумевању среће појединца, остаје да се види.

Reference

Aristotel. (1970). Nikomahova etika. Prevela Radmila Šalabalić. Beograd: Kultura

Bentham, J. (2008). Introduction to the Principles of Morals and Legislation. In M. Warnock (ed). Utilitarianism and on Liberty: Including 'Essay on Bentham' and Selections From the Writings of Jeremy Bentham and John Austin. Oxford: Wiley-Blackwell.

Bobonich, C. (2010). Socrates and Eudaimonia. In D. R. Morrison (ed). The Cambridge Companion Socrates. Camridge: Cambridge University Press.

Brickman, P., Coates, D., & Janoff-Bulman, R. (1978). Lottery winners and accident victims: Is happiness relative? Journal of Personality and Social Psychology, 36(8), 917–927.

Byrnes, S., & Strohminger, N. (2005). The Hedonic Treadmill. Science B62, 1-15.

Charles, S. T., Reynolds, C. A., & Gatz, M. (2001). Age-related differences and change in positive and negative affect over 23 years. Journal of personality and social psychology, 80(1), 136-151.

Charles, S. T., Reynolds, C. A., & Gatz, M. (2001). Age-related differences and change in positive and negative affect over 23 years. Journal of personality and social psychology, 80(1), 136.

Diener, E., & Diener, M. (1995). Cross-cultural correlates of life satisfaction and self-esteem. Journal of personality and social psychology, 68(4), 653‒663.

Diener, E., & Seligman, M. E. (2002). Very happy people. Psychological science, 13(1), 81‒84.

Diener, E., Kesebir, P., & Tov, W. (2009). Happiness. Handbook of individual differences in social behavior, 147‒160.

Đurić, M. (2010). Istorija političke filozofije. Beograd: Albatros plus.

Ferriss, A. L. (2002). Religion and the quality of life. Journal of Happiness Studies, 3(3), 199‒215.

Fuko, M. (2003). Hermeutika subjekta. Novi Sad: Svetovi.

Kahneman, D., & Deaton, A. (2010). High income improves evaluation of life but not emotional well-being. Proceedings of the national academy of sciences, 107(38), 16489‒16493.

Killingsworth, M. A. (2021). Experienced well-being rises with income, even above $75,000 per year. Proceedings of the National Academy of Sciences, 118(4), e2016976118.

Killingsworth, M. A., Kahneman, D., & Mellers, B. (2023). Income and emotional well-being: A conflict resolved. Proceedings of the National Academy of Sciences, 120(10), e2208661120.

Kimball, M. S., & Willis, R. J. (2023). Utility and happiness (No. w31707). National Bureau of Economic Research.

Kohler, H. P., Behrman, J. R., & Skytthe, A. (2004). Partner+Children= Happiness?. University of Pennsylvania, Philadelphia, PA.

Kushlev, K., Heintzelman, S. J., Lutes, L. D., Wirtz, D., Kanippayoor, J. M., Leitner, D., & Diener, E. (2020). Does happiness improve health? Evidence from a randomized controlled trial. Psychological Science, 31(7), 807‒821.

Liu, H., & Da, S. (2020). The relationships between leisure and happiness-A graphic elicitation method. Leisure Studies, 39(1), 111‒130.

Locke, J. (1999). An Essay Concerning Human Understanding. University Park, PA: The Pennsylvania State University.

Lucas, R. E., Clark, A. E., Georgellis, Y., & Diener, E. (2003). Reexamining adaptation and the set point model of happiness: reactions to changes in marital status. Journal of personality and social psychology, 84(3), 527.

Lucas, R. E., Clark, A. E., Georgellis, Y., & Diener, E. (2004). Unemployment alters the set point for life satisfaction. Psychological science, 15(1), 8‒13.

Lykken, D., & Tellegen, A. (1996). Happiness is a stochastic phenomenon. Psychological science, 7(3), 186‒189.

Lyubomirsky, S., & Lepper, H. S. (1999). A measure of subjective happiness: Preliminary reliability and construct validation. Social indicators research, 46, 137‒155.

McMahon, D. M. (2006). Happiness: A history. New York: Grove Press.

Mill, J. S. (2008). Utilitarianism. In M. Warnock (ed). Utilitarianism and on Liberty: Including 'Essay on Bentham' and Selections From the Writings of Jeremy Bentham and John Austin. Oxford: Wiley-Blackwell.

Myrskylä, M., & Margolis, R. (2014). Happiness: Before and after the kids. Demography, 51(5), 1843‒1866.

Nordenfelt, L. (1993). Quality of life, health and happiness. Avebury.

Pavot, W., Diener, E. (1993). Review of the Satisfaction With Life Scale. Psychological Assessment, 5, 164–172.

Rusting, C. L., & Larsen, R. J. (1997). Extraversion, neuroticism, and susceptibility to positive and negative affect: A test of two theoretical models. Personality and individual differences, 22(5), 607‒612.

Sääksjärvi, M., Hellén, K., & Desmet, P. (2016). The effects of the experience recommendation on short-and long-term happiness. Marketing Letters, 27, 675‒686.

Sheldon, K. M., & Lyubomirsky, S. (2021). Revisiting the sustainable happiness model and pie chart: Can happiness be successfully pursued?. The journal of positive psychology, 16(2), 145‒154.

Stack, S., & Eshleman, J. R. (1998). Marital status and happiness: A 17-nation study. Journal of Marriage and the Family, 527‒536.

Tatarkiewicz, W. (1976). Analysis of Happiness. Dordrecht: Springer.

Veenhoven, R. (1988). The utility of happiness. Social indicators research, 20, 333‒354.

Waldinger, R., & Schulz, M. (2023). The good life: Lessons from the world's longest scientific study of happiness. Simon and Schuster.

Wang, M., & Wong, M. C. S. (2011). Leisure and happiness in the United States: evidence from survey data. Applied Economics Letters, 18(18), 1813‒1816.

Watson, D., Clark, L. A., & Tellegen, A. (1988). Development and validation of brief measures of positive and negative affect: The PANAS Scales. Journal of Personality and Social Psychology, 54, 1063‒1070.

White, J. M. (1992). Marital status and well-being in Canada. Journal of Family Issues, 13, 390–409.

Witter, R. A., Okun, M. A., Stock, W. A., & Haring, M. J. (1984). Education and subjective well-being: A meta-analysis. Educational evaluation and policy analysis, 6(2), 165‒173.

Ye, D., Ng, Y. K., & Lian, Y. (2015). Culture and happiness. Social indicators research, 123, 519‒547.

Zhang, D., Chan, D. C. C., Niu, L., Liu, H., Zou, D., Chan, A. T. Y., ... & Wong, S. Y. S. (2018). Meaning and its association with happiness, health and healthcare utilization: A cross-sectional study. Journal of affective disorders, 227, 795‒802.