УЛОГА И ЗНАЧАЈ НОВИНСКЕ АГЕНЦИЈЕ СРНА У МЕДИЈСКОМ ПРОСТОРУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Sažetak
Новинске агенције су медијске куће чија се суштина рада огледа у прикупљању, обликовању и дистрибуцији вијести до масовних медија или публике. Oсновни циљ јесте да сагледамо улогу и значај Новинске агенције Републике Српске (СРНА) од њеног оснивања до данас. У раду је кориштен метод полуструктурисаног дубинског интервјуа са осам непосредних актера и свједока (директори, уредници, новинари, дописници) настанка и развоја Срне. Основни закључци рада указују на то да је Срна од свог настанка имала важну информативну улогу, затим међународно-дипломатску и друштвено-културну. Oва агенција један је од основних извора информација за већину медија у Републици Српској, али и шире. Као „народни медиј” у почетку је Срна имала не само информативну него и друштвено интегративну улогу. Ова је агенција значајан агенс међународног комуницирања јер поставља локалне вијести на дневни ред свјетских агенција, али у исто вријеме преноси информације из свијета на локално тржиште. Осим тога, она се означава и као „амбасадор власти” односно важан канал комуникације Владе Републике Српске и међународних политичких елита. Улога у међународним дипломатским односима била је израженија у ратним и постратним годинама, док се данас недовољно користи потенцијал агенције за међународне односе. Коначно, Срна је у почетним годинама развоја била замајац друштвеног и културног живота Републике Српске. Између осталог, ова медијска кућа била је покретач рада културних институција (Срна филм, Срна фест), покровитељ разних културних манифестација (Фестивал монодрама Републике Српске), а појављивала се и као издавач књига домаћих књижевника. Срна је, дакле, не само новинска агенција, него и културна институција која је доприносила и даље доприноси развоју културе, али и чувању културног и националног идентитета.
Reference
Aguiar, P. (2016). News agencies, development, and the state: Models of the BRICS countries. Brazilian Journalism Research, 12 (1), 34‒54.
Akagu, J. I. (2020). Global news agencies: Economic, political and socio-cultural implications of their negative reportage of developing nations like Nigeria. International Journal of International Relations, Media and Mass Communication Studies, 6(2), 40‒52.
Avramović, M. (1993). Tanjug pola veka. Belgrade: Novinska Agencija Tanjug.
Banjalukanet. (2022). Srna više nije punopravni član ABNA-e, posjećeno 23. 2. 2024. URL: https://banjaluka.net/srna-vise-nije-punopravni-clan-abna-e/
Berec, N. (2015). Tanjug i međunarodno informisanje, Beograd: Zavod za udžbenike
Bielsa, E. (2008). The pivotal role of news agencies in the context of globalization: a historical approach. Global Networks, 8(3), 347‒366.
Bjelica, M. i Jevtović, Z. (2006). Istorija novinarstva. Beograd: Megatrend
Bojd – Baret, O. i Rantanen, T. (2005). Novinske agencije ‒ globalne i nacionalne novinske agencije: nove mogućnosti i pretnje u doba interneta. u. A. Brigs i P. Kobli (ur.) Uvodu u studije medija (str. 90‒111). Beograd: Klio.
Bojd Baret, O. Rantanen, T. (2005.) „Novinske agencije” U A. Brigs i P. Kobli (prir.) Uvod u studije medija, pp.90‒111. Beograd: Clio
Boyd-Barrett, O. (1980). The international news agencies. Constable; SAGE.
Boyd-Barrett, O. (2008). News Agencies, History of. In W. Donsbach (Ed.), The International Encyclopedia of Communication. (1‒6)
Boyd-Barrett, O. (2010). News agencies in the turbulent era of the Internet. Barcelona, Spain: Government of Catalonia, Presidential Department.
Boyd‐Barrett, O. (2019). Global News Organizations. In T. P. Vos & F. Hanusch (eds.), The International Encyclopedia of Journalism Studies, (pp. 1–9). New York: John Wiley & Sons.
Branković, S. (2014). Metodologija društvenog istraživanja. Beograd: Zavod za udžbenike
Carlsson, U. (2003). The rise and fall of NWICO: From a vision of international regulation to a reality of multilevel governance. Nordicom Review, 24(2). 31–67.
Đurić, V. (2020). Agencijsko novinarstvo. Beograd: Jasen
Foa, M. (2017). Gospodari medija. Beograd: Clio.
Harvey, W. S. (2010). Methodological Approaches for Interviewing Elites. Geography Compass, 4(3), 193–205.
Herman, E. i Mekčesni, R. (2004). Globalni mediji. Beograd: Klio
Ilić, B. (2022). Srna javlja ‒ monografija Novinske agencije Srna (1992‒2022). Bijeljina: Novinska agencija Republike Srpske.
Ivačić, P. (1978). The flow of news: Tanjug, the pool, and the national agencies. Journal of Communication, 28(4), 157–162.
Janković, M. (2011). Međunarodno komuniciranje Novinske agencije Beta, CM Komunikacija i mediji, 19:1, 119‒134.
Jokić, M. (2011). Novinske agencije u međunarodnom i globalnom komuniciranju (master rad). Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Jovanović, N. i Lаzаrević, D. (2008). Agencijsko novinarstvo. Beograd: FPN ‒ Čigojа štаmpа.
Krstić, N. (2020). O metodi dubinskog intervjua. Godišnjak za sociologiju, XVI(25), 77‒101.
Lalić, V. (2003). Tanjug je prvi javio. Beograd: Čigoja štampa.
Lalić, V. (2005). Od Avale do Tanjuga. Agencijsko novinarstvo u Srbiji i Crnoj Gori. Beograd: TANJUG.
Novinska agencija Republike Srpske (2008). Statut Novinske agencije Republike Srpske „SRNA” A.D. Bijeljina. Bijeljina
Palelive. (2022). U tri decenije rada – tri miliona objavljenih informacija, posjećeno 23. 6. 2024. URL: https://www.palelive.com/u-tri-decenije-rada-tri-miliona-objavljenih-informacija/
Palmer, M. (1998). „What Makes News,” in O. Boyd-Barrett and T. Rantanen (Eds) The Globalization of News, pp. 177‒190, London: Sage
Palmer, M. B. (2019). International News Agencies. Cham: Palgrave Macmillan.
Polojac, F (2011). Novinske agencije. U Z. Peruško (ur.), Uvod u medije (str. 219‒241). Zagreb: Jasenski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo.
Polojac, F. (2010). Novinske agencije i agencijsko novinarstvo. Zagreb: Plejada.
Radojković, M i Stojković, B. (2004). Informaciono komunikacioni sistemi. Beograd: Clio
Radojković, M., Stojković, B. i Vranješ, A. (2015). Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu. Beograd: Clio.
Rantanen, T. (2020). Introduction to special section on news agencies in Europe. Journalism, 21(12), 1819–1824.
Rantanen, T., & Boyd-Barrett, O. (2004). Global and national news agencies: The unstable nexus. In A. DeBeer & J. Merrill (Eds.), Global journalism: Topical issues and media systems (35–49). Boston: Allyn & Bacon
Salček Brlek, S. (2022) The Creation of the Non-Aligned News Agencies Pool. Prispevki za novejšo zgodovino, LXII (1). 37‒63. doi: 10.51663/pnz.62.1.2
Schwarzlose, R. (1989). The Nation’s Newsbrokers. Evanston, IL: Northwestern University Press
Simić, B. (2007). Agencija „Avala”. U M. Blagojević (Prir.), Zbornik Matice srpske za istoriju (75‒93). Novi Sad: Matica srpska.
SRNA. (1993). Statut javnog preduzeća Srpska novinska agencija „SRNA”. Sarajevo
Stojković, B. (2004). Novinske agencije i globalizacija, U Vasović. V i Pavlović V. (prir), Uslovi i strategije demokratizacije (231‒244). Beograd: Jugoslovensko udruženje za političke nauke i Fakultet političkih nauka.
Šolaja, M. (2022). Stub državnosti i odraz Republike Srpske u svijetu, U B. Ilić (prir.), Srna javlja ‒ monografija Novinske agencije Srna (1992‒2022), (303‒311). Bijeljina: Novinska agencija Republike Srpske
Tucaković, Š. (2004). Leksikon mas-medija. Sarajevo: Prosperitet
UNESCO. (2001). Report of the Workshop on News Agencies in the Era of the Internet. Paris: UNESCO.
Vukasovich, C., & Boyd-Barrett, O. (2012). Whatever happened to Tanjug? Re-loading memory for an understanding of the global news system. International Communication Gazette, 74(8), 693–710.
Vyslozil, W. (2014). Group 39: History of an exceptional alliance of news agencies; Character, business and policy of independent news agencies in Europe. Vienna: Austria Presse Agentur.
White, P., & Martinez-Mendez, P. (2023). The challenges faced by the international news agencies AFP, Reuters, AP, and Bloomberg in the era of GAFA and artificial intelligence. SSRN.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dijele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) prije ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmjeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).