Kinetika rastvaranja itrijuma iz otpadnog keramičkog praha

  • Srećko R. Stopić Tehnicki Univerzitet
  • Bernd G. Friedrich RWTH Aachen University, Faculty of Georesources and Materials Engineering, IME Process Metallurgy and Metal Recycling, Aachen
DOI: https://doi.org/10.5937/vojtehg64-8668
Ključne reči: yttrium||, ||itrijum, recycling||, ||recikliranje, hydrometallurgy||, ||hidrometalurgija, ceramics||, ||keramika,

Sažetak


Itrijum je srebrnasti prelazni metal sa hemijskim svojstvima sličnim lantanoidima. Zbog ovih sličnosti itrijum pripada elementima retkih zemalja. Itrijum i itrijumoksid koriste se u fluoroscentnim lampama, u proizvodnji elektroda, u elektronskim filterima, superprovodnicima i kao dodatak u različitim materijalima radi poboljšanja njihove stabilnosti. Veliki deo itrijuma dobijen je iz njegovih minerala kao što su monazit [(Ce,La,Th,Nd,Y)PO4] i ksenotim YPO4. Prisustvo radioaktivnih elemenata torijuma i urana, zajedno sa itrijumom, predstavlja teškoću u dobijanju itrijumoksida iz ruda i koncentrata. Regulisanje zaštite životne sredine je sve strože i povećava rizik u njihovom snabdevanju. Zbog svega toga recikliranje itrijumoksida iz sekundarnih izvora, kao što su crveni mulj, prevlake u keramici i istrošeni materijali u fluoroscentnim lampama, ima veliki značaj. Osnovni cilj ovog rada jeste da prouči kinetiku rastvaranja itrijuma sa hlorovodoničnom kiselinom iz otpadnog praha keramičkih materijala.

Biografija autora

Srećko R. Stopić, Tehnicki Univerzitet

Dr.-Ing. tehnickih nauka

Metalurgija, naucni saradnik

Reference

Amaral, J., & Morais, C. 2010. Thorium and uranium extraction from rare earth elements in monazite sulfuric acid liquor through solvent extraction. Minerals Engineering, 23, pp.498-503.

Binnemans, K., Jones, P.T., Blanpain, B., van Gerven, T., Yang, Y., Walton, A., & Buchert, M. 2013. First comprehensive review paper on rare-earth recycling: Recycling of rare earths: A critical review. Journal of Cleaner Production, 51, pp.1-22.

Ibrahim, T., & El-Hussaini, 2007. Production of anydrite-gypsum and recobvery of rare earths as a by-product.Hydrometallurgy, 87, pp.11-17.

Kim, E., & Osseo-Asare, K. 2012. Aqueous stability of thorium and rare earth elements in monazite hydrometallurgy.Hydrometallurgy, 113-114, pp.67-78.

Kuzmin, V., & et al., 2012. Combined approaches for comprehensive processing of rare earth metal ores. Hydrometallurgy, 129-130, pp.1-6.

Mackowski, S.J., & et al., 2009. Recovery of Rare earth elements, US Patent 0272230 A1.

Poscher, Luidold, A., Kaindl, S., & Antrekowitsch, M. 2013. Recycling of rare earth from spent phosphors. . In: Proceeding of EMC Conference. , pp.1217-1222

Stopić, S., & Friedrich, B. 2011. Pressure hydrometallurgy: A new chance to non-polluting processes. Vojnotehnički glasnik/Military Technical Courier, 59(3), pp.29-44.

Sung-Don, K., Jin-Young, L., Chul-Joo, K., Ho-Sung, Y., & Joon-Soo, K. 2010. NaOH Decomposition and Hydrochloric acid leaching by hot digestion method. Journal of the Korean Institute of Resources Recycling, 19(6), pp.70-76.

Objavljeno
2016/04/04
Broj časopisa
Vol. 64 Br. 2 (2016): april – jun
Rubrika
Originalni naučni radovi

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavljuju u Vojnotehničkom glasniku pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).