Reč gostujućeg urednika
Čvrsti farmaceutski oblici su najčešće korišćeni farmaceutski oblici na tržištu. Nekoliko je razloga zbog kojih se najviše lekovitih supstanci formuliše i proizvodi u ovom obliku: najpre stabilnost aktivne supstance u čvrstom stanju, mogućnost masovne proizvodnje, distribucija, transport i komplijansa od strane pacijenata. Poslednjih decenija, proizvođači lekova se susreću sa mnogobrojnim izazovima kada je proizvodnja čvrstih farmaceutskih oblika u pitanju. Veliki izazov je formulisanje novih lekovitih supstanci koje su teško rastvorljive i/ili teško permeabilne, te je veoma teško poboljšati njihovu biološku raspoloživost nakon oralne primene. Četvrta industrijska revolucija se uveliko implementira u farmaceutskoj industriji u proizvodnji čvrstih farmaceutskih oblika, donoseći mnogobrojne novine. Pre svega se ove novine odnose na primene novih metoda modelovanja primenom brojnih alata veštačke inteligencije koji za cilj imaju bolje predviđanje karakteristika proizvoda i/li procesa. Primena in silico modela u predviđanju brzine oslobađanja lekovite supstance iz farmaceutskih oblika postaje danas nezaobilazni deo savremenog razvoja čvrstih farmaceutskih oblika. Najzad, savremene tehnologije 3D štampe se poslednjih godina intenzivno istražuju u izradi personalizovanih čvrstih farmaceutskih oblika, koji bi omogućili personalizaciju terapije.
Pregledni rad Aleksić i sar. opisuje izazove i perspektive tečno-čvrstih sistema kao novi pristup u proizvodnji čvrstih farmaceutskih oblika. Revijalni rad autora Nikolić i sar. opisuje prednosti i ograničenja simulatora sabijanja za karakterizaciju kompresije praška. Upotrebnom ovog uređaja i modelovanja procesa kompresije se značajno može unaprediti proces kompresije i celokupan proces proizvodnje tableta. Đekić i Ćirić u revijalnom radu opisuju matematičko modelovanje in vitro oslobađanja lekovitih supstanci iz nosača tipa polimernih mikročestica. Vasiljević i saradnici u svom proglednom radu opisuju i kritički analizaju matematičke pristupe za karakterizaciju praškova i višečestičnih sistema u razvoju lekova. 3D štampom lekova bave se dva originalna članka, i to: Jovanović i autori opisuju 3D štampu i karakterizaciju implantata za dostavu lekova, dok Adamov i saradnici opisuju primenu 3D tehnike digitalne obrade svetlost (DLP) u izradi dvoslojnih tableta. Primenom veštačke inteligencije u razvoju čvrstih farmaceutskih oblika bave se dva originalna članka: Đuriš i saradnici se bave primenom tehnike za sistematizovanu obradu tekstualnih informacija u cilju analize formulacija registrovanih preparata paracetamola i ibuprofena. Kovačević i saradnici u svom originalnom članku opisuju primenu tehnike istraživanja i analize podataka u izgradnji modela za predviđanje karakteristika gastrorezistentnih peleta.
Gostujući urednik
Prof dr Svetlana Ibrić
Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet